Zakrcenje krvnih sudova srca


Zakrcenje krvnih sudova srca

Sa godinama života, smanjuje se elastičnost krvnih sudova, razvija se tzv. arterioskleroza. Zbog uticaja koji imaju faktori rizika i druge bolesti smanjuje se promer otvora krvnog suda (sužavanje krvnog suda), i nastaje tzv. ateroskleroza ili ateromatoza – odnosno zakrčenje krvnih sudova. Oba ova procesa smanjuju snabdevanje mišićnih ćelija srca krvlju, odnosno kiseonikom i hranljivim materijama usled čega se javlja bol u grudima – angina pektoris.

Bol u grudima koji se javlja samo pri naporu, uzbuđenju (stresu) zovemo stabilna angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja prilikom napora, ali i u mirovanju nazivamo nestabilna angina pektoris. Kada ovakav bol u grudima traje duže od pola sata i praćen je osećajem gušenja i strahom, postoji opasnost da se razvija akutni srčani infarkt.

Ne treba samostalno postavljati dijagnozu – nije svaki bol u grudima angina pektoris – svaki sumnjivi bol u prsima treba navesti prilikom redovne posete lekaru!
Šta dovodi do zakrčenja krvnih sudova?

ciscenje krvnih sudova

Masnoće u krvi

Najvažniji faktor rizika je povišena koncentracija masnoća u krvi (holesterol i masne kiseline). Kada se koncentracija holesterola povisi za jedan posto, opasnost od pojave srčanog infarkta poveća se za dva posto.

Povišen krvni pritisak

Ljudi sa povišenim krvnim pritiskom imaju pet puta veće šanse za nastanak koronarne srčane bolesti. O visokom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti veće od 140/90 mmHg.

Prekomerna telesna težina

Faktor rizika je već i za 10 posto povećana telesna težina u odnosu na idealnu. Kod osoba koje imaju 20 posto više od uobičajene težine rizik za nastanak koronarne srčane bolesti veći je za 50 posto.

Premalo kretanja

Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu koronarne srčane bolesti dva puta je veći nego kod aktivnih osoba.

Šećerna bolest

I šećerna bolest predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarne bolesti.

Nikotin

Kod pušača duvana, rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudov a dva puta je veći nego kod nepušača, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti čak tri puta veći.

ciscenje krvnih sudova

Životna dob

Nastajanje naslaga na zidovima krvnih sudova deo je prirodnog procesa starenja, pa se zato sa godinama povećava verovatnoća za pojavu koronarne srčane bolesti.

Pol

Sve više studija pokazuje da se bolest koronarnih krvnih sudova i srčanog mišića, javlja podjednako kod muškaraca, kao i kod žena.

Nasledni faktor

Ako su vaši roditelji, braća ili sestre imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života, i kod vas je rizik od dva do pet puta veći.
Šta možemo da učinimo?

Srećan život je zdrav život! Pokušajmo da se što češće smejemo i radujemo svakom danu, i usporićemo razvoj zakrečenja krvnih sudova i odložiti eventualni nastanak angine pektoris i koronarne srčane bolesti.
Redovno kontrolišimo:

krvni pritisak
nivo šećera u krvi
nivo masnoća u krvi

Zdrava hrana (pravilna ishrana)

Zdrava ishrana je umerena i raznovrsna, i treba da se pridržavamo ovih jednostavnih pravila:

svaki dan jesti voće i povrće
koristiti nemasno mleko i hleb od celog zrna žitarica (integralni hleb)
jesti meso svaki drugi ili treći dan
jesti ribu dva do tri puta nedeljno
malo dodavati ulja i masnoća
malo belog šećera i slatkiša

I još jedna preporuka : jako malo soliti hranu i što manje alkohola!
Redovna fizička aktivnost

Korisna fizička aktivnost podrazumeva redovne šetnje- svaki dan po 30-tak minuta, kao i rad u bašti ili prirodi. Na taj način povoljno utičemo i na faktore rizika: krvni pritisak, prekomernu telesnu težinu i masnoće u krvi.

Ali, treba biti oprezan: – prekomeran fizički napor (trčanje, teretana, fitnes) u zatvorenom prostoru može dodatno opteretiti srce i krvne sudove i mora biti pod nadzorom lekara.

Takođe izuzetno je važno izbegavanje pušenja i konzumiranje alkohola, kao i savladavanje stresa koji se javlja na poslu ili kod kuće. Zdravlje je važnije od svih drugih stvari kojima često pridajemo tako veliki značaj i nerviramo se zbog njih!

Šta može lekar da učini?

Prema proceni zdravstvenog stanja, lekar može savetovati sledeće:

isključenje faktora rizika
redovnu upotrebu lekova za zaštitu krvnih sudova (npr. Aspirin PROTECT 100)

Ukoliko lekar smatra da je bol u grudima angina pektoris, nastavlja sa istim merama (isključenje fatora rizika i redovna upotreba Aspirina protect 100) , a po potrebi može dodati i druge lekove.

cisti krvne sudove sanira visok pritisak

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

one × 1 =