Bolest lekovima može da se drži pod kontrolom sve dok ne dođe do zastoja mokraće
napuni šezdeset godina ima tegobe sa prostatom, dok je svakom desetom, zbog ovih problema potrebna hirurška intervencija.
Benigno uvećanje ove žlezde najčešće je oboljenje u muškoj populaciji, ali savremena terapija omogućava kvalitetniji život muškaraca koje ove tegobe, sa godinama, gotovo da ne mogu da zaobiđu.
Zbog toga se lečenje u početku, dok tegobe još nisu uzele maha, zasniva na što manje invazivnim metodama, a hirurški zahvat se odlaže sve dok je to moguće.
Prema rečima profesora dr Save Mićića, urologa iz Urološke klinike u Beogradu i predsednika Udruženja urologa Srbije, benigno uvećanje prostate je progresivna bolest, ali se lekovima uspešno drži pod kontrolom, a tegobe umanjuju:
– U zavisnosti od težine tegoba i veličine prostate, lečenje najpre počinje jednim lekom, iako je preporuka vodiča evropske asocijacije urologa da to bude kombinovana terapija sa dva leka.
Prvi simptomi
Noćni odlasci u toalet su tipični simptomi koji ukazuju da je prostata počela da se uvećava. Osim toga, javljaju se i usporeno ili odloženo mokrenje, slab mlaz, nepotpuno pražnjenje, isprekidanost i kapanje mokraće koje traje nekoliko sekundi pri kraju mokrenja, i hitno mokrenje, odnosno iznenadni odlazak u toalet.
Profesor Mićić navodi i da postoje tri različite vrste terapije koje urolozi propisuju pacijentima sa uvećanom prostatom, i zavise od stadijuma bolesti:
BILjNI PREPARATI
Biljni preparati pomažu u početnom uvećanju prostate kada tegobe još nisu izražene. Na tržištu postoji veliki broj preparata koji kao glavnu aktivnu komponentu sadrže ekstrakt iz ploda patuljaste palme, afričke suve šljive i ulje iz semena bundeve.
Biljni preparati su rasprostranjeni u svim evropskim zemljama, gde postoji više od sto vrsta ovih preparata, a mogu da se koriste i kao dodatna terapija uz postojeće lekove. Ali, ovi preparati ne daju toliko dobar efekat u odmaklim stadijumima bolesti.
TERAPIJA LEKOVIMA
Lekovi su najpropisivaniji u terapiji benignog uvećanja prostate. Postoje dve vrste lekova koji se u ovim slučajevima daju. Alfa blokatori opuštaju glatki mišić prostate i vrata mokraćne bešike pa se samim tim olakšava i protok urina. Neželjena dejstva ove grupe lekova su sniženje krvnog pritiska i vrtoglavica prilikom ustajanja.
Drugu grupu lekova čine inhibitori 5 -alfa reduktaze, koji imaju ulogu da zaustave rast prostate. Oni blokiraju pretvaranje muškog hormona u aktivnu supstancu u prostati.
Ovi lekovi su najefikasniji kod onih muškaraca koji imaju veliko uvećanje prostate. Efekti su primetni šest meseci nakon upotrebe lekova. Kombinovana terapija, sa oba leka, znatno je efikasnija od upotrebe pojedinačnih lekova, ali se primenjuje samo ako ne postoje nuspojave, i ukoliko odgovara pacijentu.
OPERACIJA
Kod muškaraca kod kojih se simptomi pogoršavaju i pored terapije lekovima ili kod kojih su se javile komplikacije, poput zastoja mokraće, preporučuje se hirurška intervencija. Hirurškim zahvatom, odnosno resekcijom prostate, smanjuje se količina tkiva oko uretre. Najčešća hiruška procedura za tretman benignog uvećanja prostate je transuteralna resekcija prostate. Operacija se izvodi u anesteziji i traje oko 60-90 minuta. Operacijom se tegobe potpuno gube.
